Дана 22. 03. обележава се Светски дан вода. Овај дан подсећа на важност заштите вода и на недостатак пијаће воде, што представља један од водећих проблема у екологији, стога је битно да кроз различите приступе подстакнемо ученике да препознају важност очувања воде и њеног одрживог коришћења. Свакако, треба избећи само преношење знања ученицима о еколошкој свести путем наставе и учења, већ промишљати и о ставовима и вредностима, а један од начина подржавања оваквог наратива јесте интердисциплинарни приступ настави. Ученици путем овог приступа могу сагледати проблем загађења воде из различитих перспектива, што представља погодно тло за критичко промишљање о очувању своје околине. Како то није само питање школе, ова тема би требало да се тиче локалне средине, па је умрежавање са истом неопходно како би се неговале заједничке вредности. На тај начин школа постаје део шире друштвене мреже која ради на очувању ресурса и животне средине.
Педагошко друштво Србије је било део пројекта „Аларм звони за све нас: очувајмо воду“ који је за циљ имао да пружи ученицима свеобухватно разумевање суштинске улоге воде у одрживом развоју. О пројекту можете сазнати више на следећем линку: erasmuswatersafe.weebly.com/schools.html
Мина Јовичић и Миона Вуловић, волонтерке Педагошког друштва Србије
Facebook објаве
Нажалост, наша драга колегиница Соња док је ово говорила није ни слутила да ће се ти прошли дани и сећања од тако круцијалне важности односити на период који је она оплеменила својим великим идејама, пожртвованим радом, посвећеношћу и непоколебљивој љубави према свом посл,у али и љубави према животу уопше која је исијавала из ње. О њеном раду немогуће је саставити само један чланак којим би се све обухватило, али књигом је већ могуће и ту књигу је саставила њена колегиница али и пријатељ, Драгана Кожовић под називом „Соња Жарковић или како живети педагогију“ из чијег наслова се може закључити о каквом професионалцу је реч. Ми ћемо ипак у овој објави издвојити само један делић њеног доприноса педагогији и Педагошком друштвуСрбије чији је била председник од новембра 2001. године. Њен рад заувек је преобликовао Шесту београдску гимназију у којој је радила као педагог од 1996. године и у чијој згради ће њен дух вечито остати, како кажу колеге које су је познавале. Била је аутор и реализатор бројних програма и пројеката испред Педагошког друштва Србије, а дала је и предлог етичког кодекса педагога. Соња Жарковић је оставила неизбрисив траг за собом, а њена нажалост прерано прекинута биографија остала је непресушна ризница сећања која живот значе, јер су постала, према њеним речима, вредан залог за будуће дане, те је имало зашта и живети.
Припремила: Тијана Милешевић, волонтерка ПДС-а
Припремила: Тијана Милешевић, волонтерка ПДС-а
На данашњи дан, 8. марта, обележавамо Међународни дан жена у знак сећања на почетак борбе за економску, политичку и социјалну равноправност жена и мушкараца.
Међународни дан жена своје корене вуче из радничких протеста и борбе жена за боље услове рада и демократско право гласа. Први протест текстилних радница одржан је 8. марта 1857. године у Њујорку, а након тога уследио је низ протеста међу којима значајну улогу имају протест у Чикагу и велики марш више од 15.000 жена у Њујорку 1909. године. Стога је наредне године, на Међународној конференцији жена, на иницијативу Кларе Цеткин, одлучено да се установи Међународни дан жена. Први пут је обележен 19. марта 1911, што је симболично повезано са неиспуњеним обећањем пруског краља из 1848. године о увођењу права гласа жена. Ипак, две године касније, датум је померен на 8. март, у знак сећања на поменути први раднички протест из 1857. године. Од тада, овај датум остаје непромењен и представља трајни подсетник на борбу за женска права и равноправност полова.
Од првог обележавања Међународног дана жена 1911. године до данас, постигнути су значајни помаци – жене су се избориле за право на образовање, политичко деловање, право гласа, боље услове рада, заштиту од дискриминације и многа друга фундаментална права. Ипак, борба за истинску равноправност још увек траје. Не треба занемарити чињеницу да је у појединим земљама женама и даље ускраћен приступ вишем образовању, право на рад изван дома или да имају ограничену слободу кретања без мушке пратње. Протеклих година жене су се суочавале и с новим изазовима у заштити својих права, услед ратова и политичких промена које су довеле до ограничења стечених права.
Све ово показује да је неопходан континуиран рад на заштити људских права како би свака жена, без обзира на околности у којима живи, имала једнаке могућности и слободе.
Зато је важно нагласити да Међународни дан жена није само симбол борбе за равноправност, већ подсећање да поштовање и уважавање жена не смеју бити ограничени на један дан – већ морају бити део свакодневице.
Ана Кујунџић, волонтерка ПДС-а
Извори:
www.bbc.com/serbian/cyr/svet-64790933.amp
www.rts.rs/lat/vesti/drustvo/48667/medjunarodni-dan-zena.html
Међународни дан жена своје корене вуче из радничких протеста и борбе жена за боље услове рада и демократско право гласа. Први протест текстилних радница одржан је 8. марта 1857. године у Њујорку, а након тога уследио је низ протеста међу којима значајну улогу имају протест у Чикагу и велики марш више од 15.000 жена у Њујорку 1909. године. Стога је наредне године, на Међународној конференцији жена, на иницијативу Кларе Цеткин, одлучено да се установи Међународни дан жена. Први пут је обележен 19. марта 1911, што је симболично повезано са неиспуњеним обећањем пруског краља из 1848. године о увођењу права гласа жена. Ипак, две године касније, датум је померен на 8. март, у знак сећања на поменути први раднички протест из 1857. године. Од тада, овај датум остаје непромењен и представља трајни подсетник на борбу за женска права и равноправност полова.
Од првог обележавања Међународног дана жена 1911. године до данас, постигнути су значајни помаци – жене су се избориле за право на образовање, политичко деловање, право гласа, боље услове рада, заштиту од дискриминације и многа друга фундаментална права. Ипак, борба за истинску равноправност још увек траје. Не треба занемарити чињеницу да је у појединим земљама женама и даље ускраћен приступ вишем образовању, право на рад изван дома или да имају ограничену слободу кретања без мушке пратње. Протеклих година жене су се суочавале и с новим изазовима у заштити својих права, услед ратова и политичких промена које су довеле до ограничења стечених права.
Све ово показује да је неопходан континуиран рад на заштити људских права како би свака жена, без обзира на околности у којима живи, имала једнаке могућности и слободе.
Зато је важно нагласити да Међународни дан жена није само симбол борбе за равноправност, већ подсећање да поштовање и уважавање жена не смеју бити ограничени на један дан – већ морају бити део свакодневице.
Ана Кујунџић, волонтерка ПДС-а
Извори:
www.bbc.com/serbian/cyr/svet-64790933.amp
www.rts.rs/lat/vesti/drustvo/48667/medjunarodni-dan-zena.html
Са задовољством Вас обавештавамо да је Википедија на српском језику, пету годину заредом, заузела прво место у оквиру глобалне кампање уређивања референци #1libref (један библиотекар, једна референца). Овом приликом се пети пут посебно истакла наша волонтерка и чланица Друштва Николина Шепић, као најбољи уредник кампање.
Николина Шепић је студенткиња докторских студија педагогије на Филозофском факултету Универзитета у Београду, а уредница Википедије је од 7. новембра 2018. године. Николина ради као стручни сарадник у школи.
Заједно са својим тимом уредника, Николина је допринела да се у чланке Википедије на српском језику дода чак 15.322 референце, чиме су постали водећи по броју унетих измена. Кампања која се сваке године организује, има за циљ повећање поуздања и поверљивости чланака чиме се повећава квалитет информација доступних широј јавности.
Педагошко друштво Србије са поносом истиче Николинину улогу и подржава њену посвећност и континуиран рад у препознавању значаја дигиталне писмености и проверености извора на интернету. Захваљујемо се Николини и на спремности за дељење знања, поводом које смо организовали радионицу уређивања викиедије за волонтере и чланове, а верујемо да ће и у наредном периоду бити окупљања са истим циљем.
Извори:
wikimedia.rs/%D0%B2%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D1%... commons.wikimedia.org/wiki/Category:22nd_Birthday_of_Serbian_Wikipedia
Николина Шепић је студенткиња докторских студија педагогије на Филозофском факултету Универзитета у Београду, а уредница Википедије је од 7. новембра 2018. године. Николина ради као стручни сарадник у школи.
Заједно са својим тимом уредника, Николина је допринела да се у чланке Википедије на српском језику дода чак 15.322 референце, чиме су постали водећи по броју унетих измена. Кампања која се сваке године организује, има за циљ повећање поуздања и поверљивости чланака чиме се повећава квалитет информација доступних широј јавности.
Педагошко друштво Србије са поносом истиче Николинину улогу и подржава њену посвећност и континуиран рад у препознавању значаја дигиталне писмености и проверености извора на интернету. Захваљујемо се Николини и на спремности за дељење знања, поводом које смо организовали радионицу уређивања викиедије за волонтере и чланове, а верујемо да ће и у наредном периоду бити окупљања са истим циљем.
Извори:
wikimedia.rs/%D0%B2%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D1%... commons.wikimedia.org/wiki/Category:22nd_Birthday_of_Serbian_Wikipedia
