Реализација радионица у склопу Еразмус+ пројекта „Подршка професионалном развоју предшколских педагога“

У склопу пројекта мобилности „Подршка професионалном развоју предшколских педагога“ одржане су четири радионице у предшколским установама ПУ Раковица, ПУ “11.април” Нови Београд, ПУ Чукарица и ПУ “Нада Наумовић” Крагујевац.

Дана  24.1.2018. године са почетком у 12 часова у ДВ „Душко Радовић“ одржана је дебата на тему адаптација деце. У дебати је учетвовало укупно 30 медицинских сестара, васпитача и 1 логопед из развојне групе. Подршку водитељу радионице биле су 2 психолога и 1 логопед.

На почетку радионице водитељ је представила пројекат „Подршка развоју предшколсих педагога“ (циљеви пројекта, трајање, финасирање и активност мобилности). Нагласила је да је тема дебате изабрана јер је један о циљева Развојног план установе унапређивање процеса адаптације.

Загревајућа активност – кооперативно преношење шала је успешно реализована и подигла је енергију групе за дебату. Потом су се учесници поделили у пет група техником разбрајања.

Свака група је добила једну од следећих тврдњи везаних за процес адаптације:

1. Васпитач треба да изради план адаптације пре поласка детета у вртић (индивидуални).
2. Васпитач треба да прати и бележи дечје понашање током адаптације.
3. Родитељи треба да бораве у групи током адаптације.
4. Дете треба да треће недеље боравка у вртићу остане на спавању.
5. Детету треба омогућити да током адаптације носи прелазни објекат (омиљена играчка, ћебе, јастук…).

Након што су учесници прочитали тврдњу водитељ је дао инструкцију да свака група треба да се подели на две подгрупе – по троје. Једна подгрупа је била позиција ДА а друга подгрупа позиција НЕ. Задатак је био да смисле (у складу са позицијом коју имају) што више аргумената које се базирају на професионалном искуству, литератури, истраживањима. Током групног рада који је трајао 10 минута водитељ је обилазио групе и пружао подршку у дефинисању аргумената.

Потом је уследила дебата. Представници сваке групе су излазили, преставили своју тврдњу и аргументе. Наизменично су се смењивале позиције ДА и НЕ. Свака позиција је говорила по следећем распореду – позиција ДА (1 минут) – позиција НЕ (1 минут) – позиција ДА (1 минут) – позиција НЕ (1 минут). Водитељ је мерио време на штоперици на телефону и звонцетом означавао крај изношења аргумената.

Дeбате су добро текле, смењивали су се аргументи ЗА и ПРОТИВ одређених тврдњи. Учесници су били мотивисани за изношење аргумената чак су  невербалном комуниацијим (одмахивање руком, прављење гримасе, положајем тела) изражавали своје ставове и мишљења.

Представници три групе су (супротно очекивању водитеља) наставили дебатовање и више од предвиђеног распореда смењивања позиција. Дебата је тада трајала до исцрпљивања аргумената. Водитељ је након сваке завршене дикусије о појединим тврдњама позивао остале учеснике да коментаришу и износе своје мишљења о томе који су аргументи били убедљивији.

На крају дебате водитељ је истакао значај технике дебате, коришћења аргумената у комуникацији са колегама и родитељима, уважавања другог мишљења. Посебно је наглашено зашто не треба користи реч АЛИ у дебати.

Потом је психолог Установе, ослањајући се изнете аргументе, објаснила карактеристике адаптације и препоруке васпитачима о праћењу адаптације, значају плана адаптације и сарадњи са родитељима.

Евалуација – на флип чарту  је била нацртана мета и учесници су симболом означавали колико им се допала радионица. Центар мете је означавао да им се радионица много допала а удаљавање од центра да им се радионица мање допала. Сви учесници дебате су свој симбол уцртали у центар мете.

Дебата је завршена у 14 часова.

Запажања водитеља:

• Дебата је техника која помаже да се открују уверења васпитача и стручних сарадника о улози родитеља, слици о детету, која често стоје иза различитих понашања, осећања, одлука и сл. То може бити пут за даље покретање истраживања усмерених на мењање културе вртића.
• Дебата је корисна техника за оснаживање васпитача за сарадњу са родитељима током адаптације јер помаже да се конкретно наведу аргументи, наглашава значај порука које се шаљу родитељима невербалним путем и генерално подржава професионалну комуникацију.
• Дебата „Адаптације деце“ је била изнад очекивања водитеља и колегиница стручних сарадника јер су учесници како је дебата одмицала били опуштенији, износлили конкретније аргументе и били спремнији да у тренутку смишљају нове аргументе у зависности шта саговорник изнесе.
• Када се анализирају аргументи васпитача који су у дебати имали позицију НЕ уочава се да је у њиховом креирању аргумената фокус на васпитачу („Не треба родитељ у групи јер омета рад васпитача“, „Ремети се план васпитача“, „Детету током адаптације не треба омиљена играчка (прелазни објекат) јер васпитач онда има проблем да смири другу децу која ће тражити своје играчке“) док се добробит детета и родитеља не препознаје.
• Адапација је препозната као важан процес о коме треба промишљати, разговарати са колегама и стручним сарадницима јер представља основу за успоставње поверења детета, васпитача, стручних сарадника и родитеља.

Јелена Паић, педагог

У среду 31.јануара 2018.године у вртићу „Исток“ одржана је радионица у оквиру пројекта мобилности „Подршка професионалнном развоју предшколских педагога“ коју реализује Педагошко друштво Србије уз финансијску подршку Европске уније. Радионицу је припремила и реализовала учесница мобилности Душица Чолаковић, педагог. На радионици су примењена знања, вештине и компетенције стечене током похађања курса „Примена метода и техника неформалног образовања у школама и организацијама одраслих“.

Радионици су присуствовали директор и помоћници директора ПУ „11.април“, стручни сарадници педагози, психолози, логопеди, руководиоци јаслица и вртића. Број заинтересованих за радионицу превазишао је очекивања водитеља – радионици је присуствовало четрдесет запослених.

На почетку радионице укратко је представљен пројекат са циљевима и исходима. Након тога је одиграна загревајућа активност кроз коју су се присутни опустили, релаксирали, остварили сарадњу унутар група и мотивисали, „отворили“ за наредне активности.

Након тога је представљена техника Оксфорд дебата и њена правила. Кроз ову технику анализиране су тврдње о тимском раду. Након договарања у групама, приступило се јавном дебатовању. Запажања и утисци након вежбе односили су се на то да је већи број излагача остајао центриран на своју почетну позицију и своје аргументе. Активно слушање и позивање на аргументе саговорника било је присутна код мањег броја говорника говорника. Оно што је било јако добро јесте чињеница да излагачи нису користили везник „али“ у свом излагању. У дискусији на крају, присутни су се сложили да је дебата веома изазовна, да захтева ангажовање многих капацитета – организацију мисли, структуре излагања, проналажење агрумента у искуству, знању, чињеницама и њихово повезивање, активно слушање…. и да је потребно време и практиковање како би се достигао одређени ниво квалитета у дебати. Ова вежба је омогућила да се тимски рад сагледа из више перспектива, различитих углова а опет на другачији начин у односу на ранија искуства учесника.

У наставку радионице, одиграна је још једна вежба која је на практичан начин омогућила присутнима да сагледају процесе који се могу десити унутар једног тима – усмереност ка циљу али без договорања, уважавања других чланова и освртања на њихову позицију. Потом су приказани видео снимци који су на илустровани начин приказали различите врсте тимског рада. Анализа и дискусија након видео снимака водили су закључку да су за тимски рад једнако важни и јасан циљ и визија, затим стратегија, комуникација, јасна подела послова, постојање лидера и поштовање његових одлука, слављење успеха.

На радионици је примењена и техника Линија дебате, у оквиру које су учесници замољени да се позиционирају у простору у односу на следеће питање: Којом оценом на скали од 1 до 10 бисте оценили тимски рад у једном од тимова чији сте члан. У наставку ове активности, учесници су се позивали да дају образложење зашто су дали одређену оцену и шта „недостаје“ / односно шта треба да се промени да би оцена била 10.

Потом је уследило сумирање садржаја састанка. Закључци су били да је тема тимски рад, иако веома позната и блиска, обрађена на сасвим нов начин који је дао могућности за нове увиде и размишљања. Одговори учесника у евалуационим упитницима су били да ће са радионице понети добру атмосферу, енергију, лепа осећања, занимљиву реализацију радионице, дебатовање као вештину, наставак размишљања о тимском раду…

Душица Чолаковић, стручни сарадник педагог

У оквиру пројекта мобилности „Подршка професионалном развоју предшколских педагога“, стручни сарадник педагог Славица Илић, реализовала је радионицу на тему: „Примена метода и техника неформалног образовања“, у Предшколској установи „Чукарица“, у  вртићу „Царић“. Радионица је одржана 31. јануара 2018. године, а  учесници радионице су били директор ПУ „Чукарица“, помоћници директора, стручни сарадници, сарадници и руководиоци вртића.

У уводном делу водитељ је представио шта су пројекти мобилности, пројекат мобилности „Подршка професионалном развоју предшколских педагога“, курс „Примена метода и техника неформалног образовања“ и упознао учеснике са дебатом као стратегијом учења путем ППТ презентације.

Након упознавања са правилима и процесом реализовања дебате учесници су имали прилику да се опробају у дебатовању, тако што су износили афирмацијске и негацијске аргументе на три различите тврдње:

1. Снага се крије у различитостима, не у сличностима.
2. Свака промена води напретку.
3. Ефикасност тима зависи од лидера.

Изабрани дебатанти су износили аргументе који  су се заснивали на професионалном искуству, литератури, истраживањима, док су остали учесници били судије и евалуирали процес дебатовања, тако што су процењивали говорничку вештину дебатанта, јасноћу изречених аргумената, уверљивост говорника у одбрани својих аргумената, спретност дебатанта у проналажењу слабости у  противниковој аргументацији, придржавање одређеног времена.

Сви учесници су активно учествовали у процесу аргументовања наведених тврдњи и процењивању процеса дебатовања. Истакнуто је да је за процес дебатовања потребна отвореност за различитост, објективност, активно слушање, уважавање туђег мишљења, вишеперспективност, осетљивост, добро управљање временом, вештина аргументовања, саморефлексија. Током дебате развија се критичко, логичко и креативно размишљање које се темељи на аргументима поткрепљеним одговарајућим доказима. Развијају се социјалне вештине, тимски рад, комуникацијске вештине, јавни наступ, толеранција, развија се самопоуздање и самопоштовање, способност мирног решавања сукоба, руковођење.

Дебата, као једна од метода нефомалног учења је веома корисна и применљива у различитим ситуацијама, преиспитивањима, оснаживањима, покретању истраживања за мењање културе и структуре вртића, с тим да је неопходно бити обазрив и водити рачуна да избор и креирање најделотворније методе за стицање трајних знања увек зависи од учесника којима је намењена, контекста у ком се налазе и њихових реалних потреба.

Славица Илић, стручни сарадник педагог

Из самоевалуацијe

Након одржане стручне размене остварени су увиди учесника :

• Игре су допринеле упостављању атмосфере у групи.

Зашто је важна дебата?

• Правила дебате
• Слушање, јасноћа говора, аргументација свог става
• Јасноћа и конкретност
• Управљање временом
• Ново сазнање и искуство
• Даља примена

Учесници су током вежбе полазили од своје праксе, ставили је у фокус, сагледавајући и  друге праксе учесника , како и на који начин аргументују ставове. Овакав начин рада обезбедио је прилику да сагледамо сопствену праксу , не само у васпитној групи већ и контексту улога са којима се сусрећемо  у раду установе.

Евалуација , на линији дебате, омогућила је  сваком  учесник  да се определи у  у доносу на дати одговор и  образлижи своје“ место“ .Овом вежбом креирали смо могућност унапређивања  процеса  евалуације.

Анита Ерић, стручни сарадник педагог