Евалуација научног скупа „Образовна политика и пракса: у складу или у раскораку?”

На Филозофском факултету Универзитета у Београду 25. и 26. јануара 2019. године одржан је научни скуп под називом „Образовна политика и пракса: у складу или у раскораку?”. Скуп су организовали Педагошко друштво Србије и Одељење за педагогију и андрагогију Филозофског факултета у Београду у оквиру Сусрета педагога.

Дводневни научни скуп организован је кроз пленарни рад и рад у секцијама које су груписане око неколико тематских целина.

У пленарном делу научног скупа учесницима су се обратили: Јасмина Ђелић, представница МПНТР Србије; проф. др Миомир Деспотовић, декан Филозофског факултета Универзитета у Београду; проф. др Александра Пејатовић, управница Одељења за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду и Наташа Стојановић, председница Педагошког друштва Србије, указујући на важност ове теме за развој образовно-васпитног система.

Посебну пажњу привукла су пленарна предавања:

• О образовној политици из различитих перспектива, проф. др Весна Ковач, Свеучилиште у Ријеци, Република Хрватска;
• Образовна политика ‒ у маказама парадигми, проф. др Катарина Поповић, Одељење за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду;
• Просветна политика у Србији: где је практичар?, проф. др Лидија Радуловић, Одељење за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду;
• Образовна политика и професионални развој – место и улога практичара, др Мирослав Павловић, Завод за унапређивање образовања и васпитања, Београд.

Оба дана научног скупа реализована су радом кроз следеће секције:

Првог дана:

• Образовна политика између глобалних трендова у развоју образовања и специфичности локалног образовног контекста
• Повезаност научноистраживачког рада и образовне политике
• Улога практичара у креирању и спровођењу образовне политике
• Реформа образовања у Србији: полазишта, начин креирања, реализација и ефекти актуелних промена у образовању

Другог дана:

• Коришћење искустава других у образовној политици и пракси: домети и ограничења
• Истраживања у области образовне политике: зашто и како?
• Креирање и спровођење образовне политике: шта кажу практичари?
• Образовне промене у Србији: стање и перспективе

Скупу  је присуствовао велики број педагога из предшколских установа, основних и средњих школа, као и домова ученика из целе Србије. Такође, велики број универзитетских професора је је узело учешће на скупу. Представници МПНТР, Завода за унапређивање образовања и васпитања, издавачких и новинарских кућа су пропратили и подржали скуп.

На скупу су се разматрала најновија сазнања о питањима, проблемима и дилемама у области образовне политике и праксе. Размењивала су се искуства о делотворности спровођења мера образовне политике у постојећој образовној пракси. Учесници су сагледавали и критички анализирали могућности и изазове усклађивања глобалних тенденција у развоју образовања са специфичностима локалног контекста.

На основу резултата евалуације видимо  да су учесници високо оценили садржај и теме скупа, корист од самог скупа, као и организацију и неформални део скупа.

Општи закључак учесника је да их учешће на скупу мотивише  за даље истраживање и промене у раду и да доприноиси њиховом професионалном развоју.

Показало се да је скуп јако важно место окупљања, не само педагога, већ и других запослених у васпитно-образовним институцијама и да би га требало и чешће организовати, а  не само једном годишње, што је била досадашња пракса.

У евалуацији сусрета учествовало је укупно 42 учесника.

Евалуациони лист састојао се из петостепене скале процене (при чему је 1 најнижа, а 5 највиша оцена) различитих аспеката скупа и два питања отвореног типа. Прво питање отвореног типа односило се на коментаре и сугестије у вези скупа, а друго је позивало да се наведу предлози за теме и организацију следећег сусрета.

У наставку су приказани резултати.

Од укупног броја учесника скупа који су попунили евалуациони лист 19 није дало одговор на оба питања отвореног типа, 2 није дало одговор само на прво питања, 8 није одговорило само на друго отворено питање у анкети.

У наставку су представљени подаци добијени квалитативном анализом одговора на питања отвореног типа, у оквиру којих су учесници скупа имали могућност да дају своје мишљење о различитим аспектима скупа.

1. Kоментари и сугестије:

• Добар избор тема;
• Учешће на Сусретима педагога:
  • мотивише за даље истраживање и промене у раду
  • доприноси професионалном развоју учесника;
• Похвале за организацију скупа, модераторе и волонтере.

2. Предлози:

2.1.1.   Предлози за организацију следећег скупа:

• Променити термин одржавања Сусрета (због обавеза у школи и временских услова);
• Чешће организовати скупове оваквог типа, организовати међународни скуп;
• Мотивисати стручне сараднике да узму учешће у следећем скупу.

2.1.2.   Предлози тема

• Педагогија у реформи: углед, улога, компетенције, значај
• Инклузивно образовање – политика, разумевање, искуства, примери добре праксе, тешкоће
• Kомпетенције педагога
• Информационо – комуникационе технологије – изазови и перспективе
• Осврт на проблеме у пракси школе и вртића

Организациони одбор скупа