- Prema rezultatima istraživanja o mišljenju mladih o bezbednosti, većina njih oseća se ugroženo i smatraju da njihovu bezbednost najviše ugrožavaju vršnjaci.
Istraživanje o stavovima mladih u oblasti bezbednosti sprovedeno je u šest srednjih škola Sombora u kojima je anketirano 137 učenika od prvog do četvrtog razreda i to približno jednak broj momaka i devojaka. Na taj način je početkom tekuće godine dobijen relevantan pokazatelj o stavovima mladih o toleranciji na nenasilje i pozitivnoj kulturi uopšte. Do saznanja o tome kako se mladi osećaju u svom okruženju , u odnosu sa vršnjacima , i u koga najviše imaju poverenje došli smo nakon edukacije mladih na temu „Žene ,mir , bezbednost „ i organizovane konferencije sa socijalnim partnerima .Svoja iskustva i zapažanja na ovu temu imali smo priliku da čujemo na tribini upriličenoj sa predstavnicima učeničkih parlamenata srednjih škola i omladinskih organizacija našeg grada.
Istraživanje je sprovedeno na mladima grada Sombora putem pisane ankete. Sačinjeni upitnik sadržao je 25 pitanja zatvorenog tipa, sa mogućnošću da se kod nekih dopiše drugačiji odgovor ili da se odgovor konkretizuje.
Prema rezultatima istraživanja, a to su mladi potvrdili i na tribini koja je bila sastavni deo istraživačkog rada, većina njih , čak 70 % oseća se ugroženo , a od toga 49% smatra da njihovu bezbednost najviše ugrožavaju vršnjaci. Mladima je od raznih ponuđenih aspekata bezbednosti najvažnija fizička bezbednost (67%)i osećaju se bezbedno kada iskreno i otvoreno izražavaju svoje stavove. Najmanji procenat važnosti pripada materijalnoj bezbednosti ( 7%).
Mladi smatraju i da je za kvalitet njihovog života veoma važno da znaju za probleme bezbednosti u društvu . Većina njih (60%) kaže da nemaju iskustvo sa udžbenicima i školskim časovima koji sadrže temu bezbednosti i mira. Navode da su za te teme čuli na časovima građanskog vaspitanja ili časovima odeljenjskog starešine. Važno im je da znaju za probleme bezbednosti u društvu. Međutim, škole se nedovoljno bave temom bezbednosti i mira.
62% mladih primećuje da u medijima postoje sadržaji koji se studiozno bave temama bezbednosti i mira. Poruke sa medija doživljavaju kao pozitivne, smatrajući da nas one više uče kako da zaštitimo sebe od nasilja, nego kako da nasiljem rešavamo probleme. Oni najčešće koriste i veruju informacijama dobijenim preko interneta, konkretnije društvenih mreža, ali približno isto kao izvor informacija i dalje koriste televiziju, i to kanale sa nacionalnom frekvencijom.
Najpouzdaniju informaciju o aktuelnoj situaciji u društvu mladi smatraju da dobijaju:
- Na internetu – na društvenim mrežama Fejsbuk i Instagram
- Na televiziji – najčešće na kanalima: Pink, RTS i Prva
- Iz novina – najčešće Blic i Kurir
Mišljenja su da u našem društvu ugroženije žene, devojke i devojčice nego muškarci, momci i dečaci. Navodi se čak kod 67% slučajeva anketiranih da je za ženu važnije da bude dobra majka i supruga nego profesionalno ostvarena žena, ali isto toliko njih je mišljenja da žene mogu biti jednako uspešne kao i muškarci na rukovodećim mestima. Tu je reč o delimično razbijenim predrasudama. Većina anketiranih smatra da je za uspešnost društvenih odnosa neophodno da muškarci i žene budu ravnopravni u porodici i profesiji , ta da postoji veza između porodičnog nasilja ,nasilja u zajednici i većih društvenih sukoba.
Većina mladih (68%) je upoznata sa postojanjem zakona koji regulišu bezbednost, prava i zaštitu žena i mladih dok 92% zna da zakon ne dozvoljava primenu nasilja nad ženama u porodici ni pod kakvim okolnostima
Kad je reč o zaštiti bezbednosti mladih , većina njih (57%) najviše poverenja ima u porodicu , ali je značajan postotak onih koji , ipak , najviše veruju sebi .Prema mišljenju srednjoškolaca za sigurnost pojedinaca je najvažnije aktivno rešavanje sopstvenih problema , ali je značajan broj onih koji su mišljenja da je najvažnije poznavati sopstvena prava. Somborski srednjoškolci su pesimisti kada je reč o kvalitetu života u Srbiji. Iako većina mladih (61%) smatra da mladi mogu da utiču na aktuelnu društveno-političku situaciju, još više njih (70%) smatra da se kvalitet života u Srbiji neće popraviti u skorijoj budućnosti.
Diplomirani pedagog, master Zorica Golubović
Sombor
