Међународни дан игре обележава се 28. маја. Тог дана симболично истичемо право детета на игру и промовишемо централну улогу игре не само у животу детета, већ у целокупном постојању људске цивилизације – њен значај за добробит заједнице и стваралачки потенцијал који покреће у нама да развијамо и трансформишемо културу у којој живимо.
Игра је увек више од активности, игра је највиша форма истраживања, игра је стваралачки потенцијал у акцији. За дете, игра је суштински део живота, основни начин на који упознаје свет, упознаје себе и гради односе са другим људима. Игра је истраживање и експериментисање, спознаја и стварање, учење и лутање, збивање и сањарење, посезање за светом и настојање да нешто учинимо с њим. У игри и игром ми бивамо оно што јесмо – градитељи смисла, креатори симбола, делатна бића, приповедачи, учесници заједница. У игри и игром ми бивамо људи.
Деца се данас све мање играју, због тога што им све више организујемо време и укључујемо их у бројне организоване активности. Овај све више структуриран образац у животу деце не само да смањује могућности за њихову самосталну игру, него и постаје карактеристика игре, која онда губи своје основно својство – могућност избора, слободно истраживање, неочекиваност, стваралаштво, оригиналност. Деца се мање играју јер ми одрасли све више правимо разлику између игре и учења, што учењу одузима стваралачки потенцијал и истраживачки приступ, окружени смо повећањем шунда и кича на сваком кораку што нашим животима одузима оригиналност и иновативност. Одрасли су све више окупирани егзистенцијалним питањима, исцрпљујућим радним обавезама, тако се све мање играју заједно са децом. Физичка изолација због „корона кризе“ само је деци додатно отежала заједничку игру са вршњацима. Дечју игру све више угрожава небезбедност деце у јавним просторима на отвореном која прати урбане средине, због чега су деца у игри стално под надзором одраслих тако да немају могућности да развијају самосталност у игри са вршњацима. Услед свих претњи и ограничења игра је постала комерцијализовано подручје дететовог живота. Играчке су тако постале пример комерцијализације игре.
Играчка је материјализовани темељ игре – обликује искуство играча и усмерава његово поступање у игри. Користећи играчку, деца истражују сопствена искуства и стичу нова, развијају и испољавају различита и обликују саму игру – развијају њене оквире, причу и правила. Играчка може допринети да дете развија капацитете за истраживање и делање у промењеним условима, изграђује лични и културни идентитет, развија комуникацију и интеракцију са другима и развија машту и капацитет симболичког представљања. С друге стране, играчка може утицати на развијање предрасуда и стереотипа, пасивног односа према свету и утврђивању ограничених могућности стварања и учешћа.
Због тога је важно какве играчке деци нудимо – какве поруке шаљемо детету и које вредности промовишемо избором одређених играчкама.
Студенти IV године основних студија Педагогије Филозофског факултета у Београду су са наставницима Катедре за предшколску педагогију припремили кратак преглед играчака које су подстицајне за игру а уз подршку Педагошког друштва Србије деле заједничка сазнаја.
Надамо се да поруке педагога о подстицајним играчкама могу бити корисне стручњацима, родитељима деце, професионалцима који се баве дистрибуцијом играчака,.. Можете погледати поруке педагога када планирате опремање предшколских установа играчкама или када размишљате шта бисте могли поклонити детету, или када тражите инспирацију да откривате нове могућности и нове играчке као средства у игри, која ће нам свима помоћи да подржимо стваралачки потенцијал игре.
Катедра за предшколску педагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду и Педагошко друштво Србије
