22.05.2023. одржан национални научно-стручни скуп „У потрази за квалитетним образовањем и васпитањем: изазови и могућа решења“

301

Национални научно-стручни скуп под називом „У потрази за квалитетним образовањем и васпитањем: изазови и могућа решења“ у организацији Одељења за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду и Педагошког друштва Србије одржан је 22. 05. 2023. године. Овогодишњи скуп у оквиру Сусрета педагога, једанаести по реду, одржан је на Филозофском факултету Универзитета у Београду, након што су претходне две године сусрети били реализовани путем Зум платформе. Скупу је присуствовало 120 учесника из предшколских установа, основних и средњих школа, домова ученика, као и високошколских установа.

Скуп је водила Ивана Пантић, истраживач-приправник са Одељења за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду. На самом почетку, након минута ћутања посвећеном жртвама у недавним догађајима, учесницима се обратио помоћник министра за предшколско и осново образовање, др Милан Пашић, након чега су одржали поздравну реч проф. др Данијел Синани, декан Филозофског факултета Универзитета у Београду, проф. др Радован Антонијевић, управник Одељења за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду и др Маја Врачар, председница Педагошког друштва Србије. Свако, из своје перспективе, указао је на важност грађења професионалне заједнице и развоја сарадње за бављење овом темом истичући да је циљ скупа да се размотре савремена сазнања о одликама остваривања и претпоставкама развијања квалитетног образовања и васпитања, анализира стање развијености и ефекти функционисања образовног система и праксе васпитно-образовног рада, критички размотре актуелне и могуће стратегије унапређивања квалитета образовања и васпитања, као и да се сагледају изазови и тешкоће у начину остваривања и одрживости промена усмерених на развој квалитета у овој области.

Учесницима је, такође, изнет и предлог да се организује панел дискусија која би била усмерена на питања статуса и положаја педагога у друштву и у васпитно-образовној установи, као и на његову улогу у унапређивању квалитета васпитања и образовања. Идеја је да се на том панелу формирају и радне групе које би се у наредном периоду бавиле питањима која су значајна за професију педагога.

Учесници су имали прилику да чују три пленарна излагања:
– Проф. др Биљана Лунгулов са Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду говорила је на тему „Квалитет у образовању и друштвене промене: ка култури квалитета“.
– Др Наташа Николић са Филозофског факултета Универзитета у Београду одржала је предавање на тему „Концептуални оквири проучавања квалитета у образовању“.
– Невенка Крагуљац и проф. др Вера Спасеновић представиле су рад на тему „Како педагози виде своју професионалну улогу?“.

Сва три излагања поставила су основ за даљи рад на скупу који се одвијао у три паралелне сесије, а то су:

– Сесија број 1: Општа питања квалитета образовања и васпитања којом су модерирале Др Зорица Шаљић испред Одељења за педагогију и андрагогију Филозофског факултета у Београду и Мирјана Томић испред Педагошког друштва Србије. Током ове сесије разматрала су се питања квалитета, евалуације и унапређења високог образовања, као и питање квалитета и евалуације рада наставника у Србији. Почев од историјско – социолошке димензије развоја образовања и Веберових схватања образовања као позива, за који се опредељујемо читавим хабитусом, у којем етика одговорности и етика уверења имају значајно место, преко концепта треће мисије универзитета у којој знање представља стратешки ресурс, а за утврђивање квалитета јесте значајно и квалитетно рангирање универзитета. Овакав приступ приступ указује на нужност неговања партиципације, праведности, уважавања, различитости и контекста уопште. Даље, када је реч о развоју квалитета рада наставника, модератори извештавају да је указано да основна функција треба да буде унапређивање праксе и прилика за развој, а не контрола и законска обавеза. Говорећи о променама у друштву које су условиле и појаву биоетике која се најједноставније може одредити као етика живота и утицај животног контекста на васпитање и образовање што је условило потребу за оснивањем нове педагошке дисциплине – педагошке биоетике коју одликује нови приступ васпитању и образовању, заснован на етичким питањима васпитања и образовања у реалности каква она јесте данас. Када је реч о постављању педагошких садржаја на педагошкој интернет енциклопедији, то може да се посматра као ново подручје рада педагога, које омогућава да као стручњаци за образовање критички сагледавамо садржаје на интернету и на основу тога предузимамо кораке за трансформацију устаљених одређења на WEB сајтовима.
Резимирајући сва излагања, као кључни појмови за питања квалитета образовања и васпитања, јављају се партиципација, заједништво, различитост, праведност, уважавање контекста, одговорност.

– Сесија број 2: Претпоставке развоја квалитетног образовања, којом су модерирале Ивана Пантић испред Одељења за педагогију и андрагогију Филозофског факултета у Београду и Биљана Дробњак испред Педагошког друштва Србије. Учесници су били веома мотивисани за активно учешће и дискусију. Представљено је пет радова где су се аутори у оквиру својих излагања и радова бавили квалитетом васпитно-образовних установа и бројним изазовима у предшколским установама, школским, универзитетским и тзв. докторским школама (у Србији и Европи). Модератори су извештава ли да је првенствено говорено о два наратива докумената међународних организација која обликују предшколско васпитање и образовање, а затим о професионалном развоју педагога у функцији остваривања квалитета васпитања и образовања, као и четири модела наставе. У другом делу, саопштења су се тицала образовања научног подмлатка, модел докторских школа и педагога као подршци наставницима у развоју општих и међупредметних компетенција у настави и учењу. Дискусија у сесији број два је покренула бројна питања везана за иницијално образовање и припремљеност педагога за имплементацију нових основа – Године узлета, као и стручно усавршавање и улогу педагога у избору облика стручног усавршавање. Закључци дискусије су да постоји потреба за јаснијим усмерењима и смерницама о обукама за стручне сараднике, а предлог је да програми прате области рада педагога. Као пример добре праксе истакнуто је да су секције, рад у Подружницама и Педагошком друштву Србије, као и Сусрети педагога најзначајнији за размену искустава практичара уз њихову повезаност са професорима са Одељења за педагогију и андрагогију, како бисмо сви заједно били проактивни и промовисали нашу професионалну улогу. Код иницијалног образовања студената на докторским студијама и корелацију са докторским школама у Европи, у нашој дискусији заједнички закључак је да би студентима у Србији било много значајније да у току студирања имају контакте и сарадњу и са другим студентима, а не само са ментором и професорима. Такође, дискутовано је о томе како да мотивишемо колеге за реализацију огледних и угледних часова и како да поступамо на анализи часова.

– Сесија број 3: Развој квалитета васпитнообразовне праксе: отворена питања и могући одговори којом су модерирале Невена Митранић испред Одељења за педагогију и андрагогију Филозофског факултета у Београду и Весна Богићевић испред Педагошког друштва Србије. Модератори извештавају да је у оквиру ове сесије представљено укупно 9 излагања која су се дотицала различитих нивоа образовања: 3 рада директно усмерена на питање праксе рада у предшколским установама, 2 рада која се тичу непосредног рада наставника и 4 рада која су се бавила темама иницијалног образовања (од иницијалног образовања васпитача, преко иницијалног образовања наставника, па до иницијалног образовања стручних сарадника). Према извештају модератора, без обзира на различите нивое, у свим излагањима могла се извући заједничка нит, а то је да развијање квалитета образовања захтева промену парадигме: напуштање индивидуализма и когнитивистичке концепције, техницистичког и позитивистичког приступа, а усмерење на промену осетљивости и начина учешћа свих актера васпитно-образовне праксе. Оваква промена захтева да прихватимо васпитно-образовни процес као непредвидив, да се креативно и трансформативно ангажујемо у њему – не само у односу на властиту праксу, већ у односу на шири контекст, институционални и друштвени. Повезујући са оним што је и у пленарном излагању споменуто: „Сви ми знамо како квалитет изгледа када га видимо…“, те би се наши закључци могли учинити здраворазумским и да се са њима сви слажемо, као што ћемо се сви сложити и да су наше праксе од њих далеко. Односно, да ли смо заиста спремни да „осетимо“ праксу другачије и да се ангажујемо у њој на другачији начин? Врло често нисмо, макар из интуитивног отпора. Промена парадигме која се овим захтева суштински је неизвесна, те и несигурна и захтева велику изложеност и одговорност од свих нас. Зато су нам неопходни други – сигурност која неће бити репресивна и сарадња која ће бити у својој бити радознала и делатна. Кроз дискусију је разјашњено да се по том питању суочавамо са тешким, комплексним, али суштински педагошким изазовом, а то је култура и како ћемо деловати зависи од нас и наше заједнице и трансформативних акција у циљу развоја квалитета образовања и васпитања.

На основу резултата евалуације видимо да су учесници високо оценили садржај и теме скупа, да им је скуп био значајан, посебно дискусије и питања која су се отворила. Предавања су препознали као корисна и подстицајна, са предлогом да будуће теме буду још више усмерене на практични рад. До наредних Сусрета педагога и иницијативе да се организују радне групе остаје да промишљамо о утисцима и идејама са овог скупа и да и даље настојимо да и даље радимо на афирмацији своје професионалне улоге у домену развоја квалитета образовања и
васпитања.