Национални научно-стручни скуп под називом „Куда се креће васпитање и образовање: вредности као путоказ” у организацији Одељења за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду и Педагошког друштва Србије одржан је 27. маја 2024. године. Овогодишњи скуп у оквиру Сусрета педагога, једанаести по реду, одржан је на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Скуп су својим присуством обогатили учесници из предшколских установа, основних и средњих школа, домова ученика, као и високошколских установа. Успешној организацији скупа су допринели волонтери Педагошког друштва Србије у сарадњи са секретаром Маријом Милинковић и волонтери испред Одељења за педагогију и андрагогију.
Скуп је водила Андреа Гашић, истраживач-приправник са Одељења за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду. На самом почетку учесницима се обратио помоћник министра за предшколско и основно образовање, др Милан Пашић, након чега су одржали поздравну реч проф. др Радован Антонијевић, управник Одељења за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду и др Маја Врачар, председница Педагошког друштва Србије. Свако, из своје перспективе, указао је на важност неговања вредности на којима треба да почива васпитање и образовање и бављење овом темом истичући да је циљ скупа да се размотре савремена сазнања о одликама остваривања и претпоставкама развијања вредности у васпитању и образовању, чему треба да тежимо, као и да се сагледају изазови и тешкоће са којима се сусрећемо у пракси.
Учесници су имали прилику да чују три пленарна излагања:
- Проф. др Јана Јутинен са Факултета за образовање и психологију на Универзитету у Оулу у Финској, говорила је на тему „What is valued in education? Perspectives to children’s belonging and values in early education”.
- Проф. др Влатка Домовић са Учитељског факултета Свеучилишта у Загребу, одржала је предавање на тему „Стручни сурадници као подршка развоју наставничке професије и професионалног идентитета наставника”.
- Проф. др Живка Крњаја, редовна професорка на Катедри за предшколску педагогију на Одељењу за педагогију и андрагогију Филозофског факултета у Београду, представила је тему „Заједничке вредности на различитим нивоима образовања”.
Сва три излагања поставила су основ за даљи рад на скупу који се одвијао у три паралелне сесије, а то су:
- Сесија број 1: Вредносна утемељеност васпитнообразовне политике и праксе (1), којом су модерирали Лука Николић, испред Одељења за педагогију и андрагогију Филозофског факултета у Београду и Олга Дробњак, испред Педагошког друштва Србије. Током ове сесије разматрала су се различита питања значајна за васпитање и образовање, од образовања за живот у мултикултуралном друштву на детерминистичким утемељењима, оправданости стицања обавезног образовања путем школовања код куће, преко грађанског активизма и ангажовања у образовању и конфликта вредности у васпитању и образовању до евалуације рада наставника. Разматрано је о вредностима која су утемељена у програмима и друштву, образовању и васпитању и које наставници негују у сопственом раду. Модератори су извештавали о утицају неолиберализма на образовање и вредности.
- Сесија број 2: Вредносна утемељеност васпитнообразовне политике и праксе (2), којом су модерирале доц. др Невена Митранић Маринковић, испред Одељења за педагогију и андрагогију Филозофског факултета у Београду и Емилија Марковић, испред Педагошког друштва Србије. Учесници су били веома мотивисани за активно учешће и дискусију. Представљено је пет радова где су се ауторке, у оквиру својих излагања и радова, бавиле вредностима страха и начину на који он обликује васпитно-образовне вредности на афективном плану, вредностима културе образовне установе, стереотипности простора за игру на јавним просторима и у вртићу, затим игре у природи са ризицима у вртићима у Србији из угла практичара и вредностима узајамног дејства планираних ситуација учења и игре у реалном програму вртића. Сва излагања показују да су вредности често осујећене због дисбаланса између онога што желимо и што нам се чини могућим. Кроз дискусију се показало да осећај немоћи није увек реалан већ је обликован доминантном културом страха, а закључци су да игра доминира као вредност јер одржава слободу, стваралаштво и заједништво. Модераторке су извештавале о питањима шта може да се учини и понудиле су два правца делања: (1) властито професионално деловање на отварању простора деци да искусе нешто другачије од доминантне културе и јавно иступање педагога са циљем умрежавања са другим људима, институцијама и професијама и (2) упућивање апела надлежним институцијама да у пракси доношења одлука укључе мишљење педагога као стручних сарадника.
- Сесија број 3: Учење вредностима у васпитнообразовном и ширем контексту (1), којом је модерирала доц. др Ивана Јеремић, испред Одељења за педагогију и андрагогију Филозофског факултета у Београду и др Маја Врачар испред Педагошког друштва Србије. Током ове сесије прелиминарно су представљени резултати истраживања о диспозицијама за критичко мишљење и медијску писменост као предиктора поверења у јавне институције у Србији током пандемије ковид 19, функцији васпитања и образовања у развоју позитивних вредности код ученика, улози родитеља у обликовању моралних вредности деце и младих у дигиталном добу, вредностима које се промовишу кроз медије за децу и утицају еколошког васпитања и образовања на развој аутономије.
- Сесија број 4: Учење вредностима у васпитнообразовном и ширем контексту (2), којом је модерирала Ивана Кокеза, испред Одељења за педагогију и андрагогију Филозофског факултета у Београду и Бранка Орешчанин испред Педагошког друштва Србије. Током ове сесије разматрала се улога сарадње школе, породице и ученика у промовисању просоцијалног понашања, васпитна улога наставе, систем вредности код младих са становишта ученика, наставника и родитеља и вредности које се промовишу кроз књижевни текст и уџбенике као наставног средства. Закључак дискусије је да влада не усклађеност вредности у породици и школске установе и да је неопходно поверење и партиципација родитеља у различитим активностима у школи.
Одржана је и панел дискусија: Кад школа ради бим бам бам – подршка социоемоционалном учењу ученика, којим су модерирале доц. др Оља Јовановић и проф. др Јелена Врањешевић. Чланице колектива пет основних школа у Србији које су креирале и примењивале активности у оквиру пројекта „Заједница практичара за социјално-емоционално учење у функцији подршке развоју личности ученика/ица” усмереног на развој социоемоционалних компетенција ученика су представиле како су у претходном периоду подржавале развој ученичких социоемоционалних компетенција, али и како су кроз пројектне активности наставници и школе развијали сопствене капацитете за подршку социоемоционалном учењу. Питања која су отворена на панел дискусији су како и зашто развијати социоемоционалне компетенције, са циљем доприноса актуелним и жељеним вредностима у образовању.
Радови излагача су доступни у Зборнику који може да се преузме и користи у даљем професионалном развоју педагога.
Све три сесије поставиле су основ за даљи рад на скупу који се одвијао на три паралелне радионице, које су након четири године поново одржане, а то су:
- Радионица број 1: Праведност у образовању: Између онога што желимо и онога што (не) можемо, којом су модерирали проф. др Лидија Радуловић, Лука Николић и Ања Божић. Учесници су се, кроз израду постера и дискусије, бавили питањима какво образовање сматрају праведним, колико је такво образовање заступљено у нашој пракси, као и које образовање није праведно и шта се може предузети како би постало такво. Кроз примере начина рада у школама и вртићима покренута су промишљања о праведности у образовању.
- Радионица број 2: Слике детињства – распакивање вредности у дечјем вртићу, којим су модерирале проф. др Лидија Мишкељин, проф. др Живка Крњаја, Драгана Пурешевић, доц. др Невена Митранић Маринковић и Бојана Милосављевић. Учеснице су се на почетку подсетиле вредности којим се тежи у вртићу и „Годинама узлета”, затим су, подељене у три групе, добиле по један пакет са различитим садржајем. Кроз дискусију су распакивале вредности које кроз различите слике детињства у вртићу упливају и кроз педагошке кораке, разматрајући како би се односиле према вредностима које нису у складу са онима које негују, а у вртићу се уносе са различитих страна које често не бирамо. Учеснице су биле веома мотивисане за активно учешће и дискусију па су покренута и нова непланирана питања значајна за васпитно-образовну праксу.
- Радионица број 3: Хајде да разговарамо о вредностима: дискусија подстакнута фотографијама, којим су модерирале доц. др Оља Јовановић, Барбара Блажанин, Анђела Јоксимовић, Ана Серафијановић и Марија Николић. Учесницима су, кроз пројекат „Заједница практичара за социјално-емоционално учење у функцији подршке развоју личности ученика/ица”, приказане фотографије као начини поктретања разговора са ученицима о вредностима, њиховом виђењу инклузивности и праведности, обезбеђивања простора ученицима да изразе своја виђења вредности и да чују друге. Кроз разговор у групи учесници су размењивали своја искуства у пракси, свом односу према вредностима, својим покушајима да их учине видљивим и потешкоћама са којима се сусрећу у разговорима о њима са другима.
На основу резултата евалуације видимо да су учесници високо оценили садржај и теме скупа, да им је скуп био значајан, посебно дискусије и питања која су се отворила. Предавања су препознали као корисна и подстицајна, са предлогом да радионице дуже трају. До наредних Сусрета педагога и иницијативе да се оснаже радне групе остаје да промишљамо о утисцима и идејама са овог скупа и да и даље настојимо, да и даље радимо на афирмацији своје професионалне улоге у домену развоја заједничких вредности на различитим нивоима образовања и васпитања.
