У сарадњи Гете института у Загребу, Београду и Сарајеву, организована је радионица „Различитост у књигама за децу: контроверзе, рефлексија и потенцијали“. Учесници су били представници Хрватске, Босне и Херцеговине, Албаније и Србије. Тема је окупила учеснике из области библиотекарства, образовања и издаваштва.
Предавачи, др.сц. Виола Б.Георги и др.сц. Маркус Хајде, водили су учеснике кроз различите димензије, концепције и перспективе различитости, сагледавајући историјски развој различитости у књижевности, у друштвеном и личном окружењу. У фокусу су била питања о начинима приказивања различитости у књигама за децу. Питања: Чије се приче причају? Ко говори? Како су ликови приказани? Који се језици препознају? Какве су боје и шта изражавају? Које су перспективе видљиве, а које нису присутне? Различитост у књижевности за децу и младе је тема која налази свој значај на свим просторима, па и нашим. Поред прегледа искустава у раду са различитим породицама и искуствима у различитим срединама покренут је дијалог разумевања различитости. Једно од питања другог дана радионице било је: да ли је потребно говорити о различитости или условима за прихватање исте? Поред перспективе одраслих који стварају за децу, користили смо критеријуме који могу да пруже више информације у којој мери се виде перспективе других актера, на који начин су представљене и шта нам говоре.
У раду на књигама нашег детињства или књигама које смо могли да узмемо из дивне библиотеке Гете института промишљали смо и трагали за језицима, бојама, игром, ликовима, али и ономе што би могли мењати. Од личних биографија о искуствима о/у различитости, преко разумевања културе, инклузивности, питања која постављамо себи и покрећемо са другима, важности интерсекторке сарадње до могућности да при-про-менимо нешто у заједницама у којима живимо и ставармо. Једна реченица (пример из литературе) може покренути дијалог о перспективама: „Људи ме збуњују“. Да ли се ова реченица односи само на појединца или може бити део свакога, понекада? „Разлика је у разлици.“ Реченица која може бити повод за дијалог о разумевању теме. Важност и улога институција у друштву су видљиве или скривене поруке о вредностима заједнице у којима смо исти и различити. У којој мери смо спремни да водимо дијалоге о разликама у великој мери је одређено степеном прихватања прилика за дијалог. Изазови теме, појединца и институцаја, су прилике за грађење безбедног окружења различитих учесника да допринесу видљивости и вишеперспективности.
